“Život nam postaje bogat samo kada samo zahvalni” – Dietrich Bonhoefer, luteranski pastor

Priča o mudracu koji je prolazio kroz neko selo i naišao na čoveka koji je imao ogromno bogatstvo, mnogo dece, veliku kuću, puno stoke pa se požalio mudracu da više ne može kontrolisati toliki priliv svog bogatstva i zamolio ga za savet šta da radi da mu prestane pristizati toliko blagostanje. Mudrac mu je rekao:prestani zahvaljivati. Krenuvši dalje, naišao je na čoveka koji je bio toliko siromašan da je sedeo potpuno go, ogrnut samo s malo peska preko donjeg dela tela. Požalio se mudracu na svoju sudbinu, kukao i  prigovarao na Boga zbog svog stanja, te pitao šta da radi da mu se popravi stanje. On mu je rekao: počni zahvaljivati. Tada je siromah podigao ruke i viknuo: na čemu da zahvaljujem? U tom trenutku je dunuo vetar i odneo ono malo peska kojim je bio ogrnut.

Zahvalnost je bogatstvo, prigovaranje je siromaštvo. Zahvalnošću privlačimo sve više darova na kojima ćemo biti zahvalni, prigovaranjem i kukanjem privlačimo sve više okolnosti koje će nas voditi u nemaštinu.

Svi mi želimo luksuzan život, koji uglavnom i imamo, sve nam je “na dugme”, imamo vodu, plin, struju, internet, telefone, ali kada nam dođu računi za te usluge, onda nam se duša “stisne” i teško se odvajamo od tog novca. Malo nas je  zahvalno na tom blagoslovu lagodnog života koji nam je omogućen, zaboravljamo koliko je prijatno imati u svakom trenutku toplu vodu ili grejanje, uglavnom prigovaramo i kukamo zbog tih računa, zbog čega permanentno privlačimo negativnu energiju i stanje grča. Ničim, dakle, ne uzvraćamo blagoslov koji nam je dat.

Stvorimo naviku zahvaljivanja i sve ćemo više privlačiti okolnosti na kojima ćemo zahvaljivati, onda ćemo se setiti da zahvaljujemo na svemu lepom što nam se desilo u toku dana i tako će se lanac zahvalnosti protegnuti unedogled i navesti na pozitivne promene životnog stila. Postaće nam sasvim normalno da se prilikom tuširanja zahvalimo za toplu vodu ili da se prilikom sedanja u auto zahvalimo na blagoslovu sigurnog putovanja, kada nam dete dođe iz škole da se zahvalimo što je došlo bezbedno i zdravo, kada uzmemo prvi zalogaj hrane da osetimo koliko smo blagoslovljeni što imamo što jesti ili zahvalimo na onome što želimo, kao da je već tu. Sigurno je da će u naš život početi dolaziti blagostanje, na način koji je nama u ovom trenutku nepoznat.

 

“Ustanimo i budimo zahvalni, jer ako danas i nismo mnogo toga naučili, naučili smo barem nešto, a ako nismo naučili ništa, barem se nismo razboljeli, a ako smo se razboljeli, barem nismo umrli – stoga budimo zahvalni.” – Gautama Buda